Teško vreme za nas koji dišemo.

Čak i kada dune malo onog severo-istočnog vetra, i dalje imamo utisak da se gušimo. Strašan je to osećaj kada ne možeš da udahneš punim plućima, i tako danima, mesecima, godinama, …


Kažu:

“ Sad ste se setili, pa ovo traje već godinama, i niko se nije bunio.“

A mi pitamo: “ Da li to znači da ne trebamo ni sad da se bunimo? Da li to znači da ne trebamo NIŠTA da kažemo ili uradimo, već da čekamo dan kada ćemo saznati da smo se razboleli zbog zagađenja ili anksioznosti koja vlada na svim nivoima, kao i zagađenje?“

Nije lako ovo vreme sa ovolikim bremenom, nositi na plećima, pogotovo ako si roditelj. Svašta ti se vrzma po glavi. Te kako ćeš dete u školu pustiti bez pratnje, da li će ga neko maltretirati u školi, da li će ga neko oteti dok se vraća iz škole, jer nema ko da sačeka, da li će se nadisati PM.2 ili PM.10 čestica, toliko da dobije pneumoniju ili nešto gore, kada će mu u školu uvesti 5g mrežu sa hologramskim profesorima, VR tehnologijom i AI eksperimentalnom fazom, da li će uopšte doživeti bolje sutra u ovom svetu???

Dok brinemo, razmišljamo o tome, tražimo mala rešenja, snalazimo se.

Sadimo drveće, smanjujemo otpad, kupićemo maske, spemamo kompost za sadnju bašte, širimo svoja iskustva i dela kako bismo podstakli ljude da ne spuštaju glavu, već da počnu da delaju i menjaju svoju mikro stvarnost.

Svako prema svojim mogućnostima.

Predlažemo:

1. Što češći boravak van grada u prirodi;

2. S(a)kupljanje otpada gde god se nađemo, jer to je sada neophodno, svuda;

3. Pridruži se našim akcijama pošumljavanja kad god si u situaciji da dođeš i posadiš nam kiseonik;

4. Pridruži se grupi Spasimo Beorgadsku Amazoniju i budi u toku sa potpisivanjem peticije, treba nam trideset hiljada da bismo učinili nešto. Sada je vreme za akciju. Ako se desi da se peticija može proširiti, uključi se, ako možeš da volontiraš, javi se.

5. Kompostiranje organskih otpadaka u dvorištu, na terasi ili pak, zajedno sa komšijama napraviti komposište u sklopu zelene površine na kojoj se zgrada nalazi.

Potrebno je naći izbetoniran deo površine 2 m2 (može i veća površina za veće zgrade), ograditi paletama ili nekim drugim materijalom pogodnim za ograđivanje, uz to, gledati pa iskoristi ono što se može, bez kupovine novih stvari.

Tu odlagati organski otpad i samo organski, voditi računa da se ubacuje podjednako mokrog organskog otpada ( ostaci od voća i povrća ( ne ostatke od ručka), prašina, dlake, salvete (ne toalet papir!!!), drveni ostaci nelakirani i nebojeni, lišća koje je polu istrulelo, grančice, natron papir i čist nebojen karton, npr. rolna od toalet papira ili kutija od pice, i naravno, staviti tablu na kojoj će pisati SAMO ORGANSKI OTPAD. Ukoliko neko dođe da ruši, zajedničkim snagama odbraniti dobar cilj.

6. Posaditi baštu gde god možeš. Ako si u gradu, kontaktiraj Baštalište i pridruži se sadnji gradske bašte, ili organizuj svoj ogranak, na primer, na krovu zgrade. Informiši se o baštama na krovovima, drugačije je za biljku kada raste bez dubokog zemljišta.

7. Posadi drvo kad god si u prilici. Zamislite da počnemo da sadimo drveće po gradskim parkovima u stotinama hiljada za 7 dana, pa neće oni stići da počupaju, koliko mi možemo da posadimo. Naravno, kupiti proverenu sadnicu kad god si u prilici, i gledati da to bude sadnica koja je pogodna za gradsku sredinu, kao i kakvo mu tlo najviše odgovara.

8. Podstrekivanje na pozitivniji i svesniji pogled na život dobrim delima, solidarnošću i udruživanjem.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: